facebook

6 saveta kako prilagoditi nastavu online učenju

Podelite sa prijateljima

Jedan od glavnih problema koji se javio u radu na daljinu ili online nastavi je koncept prilagođavanja nastavnog sadržaja ovom obliku rada.

Kao što su mnogi o tome već govorili, nastavnici ne mogu očekivati da im lekcije i oblik časa bude isti kao kada su učenici fizički prisutni u učionici. Stoga je potrebno imati na umu nekoliko faktora koji će uticati na kvalitet nastave na daljinu.

Fokusirati se na aktivno učenje

Koncept aktivnog učenja je u online učionicama izuzetno važan. Tradicionalna nastava se često oslanja na frontalni oblik rada. Koliko god metodički bili originalni i inovativni, direktno verbalno prenošenje informacije na relaciji nastavnik – učenik je jedan od nosećih stubova u radu u učionici.

Nažalost, online nastava to u velikoj meri opstruira, čak i kada se radi prenos videa uživo. Aktivno učenje u takvim situacijama može biti spas. Lekciju treba pokušati razbiti na manje delove od kojih će svaki zahtevati poseban oblik rada. Ako tako, na primer, jednu lekciju predstavimo kao spoj video lekcije, diskusije u obliku četovanja, linka na tekst koji će pružiti pojašnjenja i dodatne informacije, i vežbe u obliku aplikacije, mi smo, praktično, obuhvatili mnoštvo oblika rada, umesto da zapadnemo u monotoniju samo jednog.

Svesti informacije na suštinsku količinu

Govoreći o aktivnom učenju, neizostavno je spomenuti kako lekcije ne smeju imati praznog hoda. Moj je savet: Bolje skratiti, nego smarati. Ukoliko se ista informacija može preneti sa manje reči i manje materijala, a da ne dođe do izostavljanja suštine lekcije, to treba i uraditi.

Pre nekoliko godina sam uradio jedan eksperiment na samom sebi u kojem sam snimao zvuk mog predavanja jedne nove lekcije. Kada sam posle preslušao to moje predavanje, zaključio sam da 30% mog izlaganja predstavlja ili ponavljanje već rečenog ili prazan hod i informacije koje konkretno za tu lekciju nisu od posebne važnosti. Naravno, postoje prednosti iteracije i ponavljanja iste definicije na što većem broju primjera (to i jeste prednost tradicionalnog predavanja), ali u kontekstu online učionice mi moramo biti ekonomični u svom jezičkom izrazu.

Prilagoditi, dakle, količinu informacija je jedan ključni faktor u prilagođavanju nastave uopšte. Ovo je možda i najveći izazov za nastavnike kada je reč o nastavi na daljinu, ali svakako se i najviše isplati kada se uspešno izvede.

Razbiti lekciju na delove

Kako bi se online nastava mogla odviti u jednom ambijentu koji učenicima neće predstavljati preveliko mentalno opterećenje, nije loše lekcije podeliti na manje logičke celine. Nije velika mudrost uzeti lekciju iz udžbenika i učenicima napisati u virtualnim učionicama da je pročitaju na toj i toj stranici. Nastavnik treba da bude taj ili ta što će učenicima demistifikovati lekciju i razbiti je na svarive celine.

Po dosadašnjem iskustvu predložio bih da se učenicima informacije prenose u komadima koji ne bi trebali prevazići vremenski okvir od 10 minuta. Nebitno da li se radilo o tekstu, videu ili zvučnom zapisu, 10 minuta je gornja granica unutar koje učenici iole pokazuju dovoljno pažnje da bi ono što im prezentujemo imalo efekta da bude usvojeno. Nakon tih 10 minuta, trebalo bi pristupiti nekom drugom obliku rada. Ako, recimo, u prvih deset minuta deci prikažemo video o nastavnom sadržaju koji će se obrađivati, narednih deset minuta bi se moglo provesti u razgovoru o onome šta su odgledali, te narednih 10 minuta da urade kratku vežbu putem aplikacije, te ponovo 10 minuta zaključak u obliku teksta koji treba da pročitaju.

Kao što vidimo, ovaj savet se direktno oslanja na onaj o aktivnom učenju i dopunjava ga u pogledu vremenskog planiranja online lekcije.

Organizovati svoje vreme

A, kada već govorimo o vremenu, bitno je spomenuti i to da je veoma važno da nastavnik samom sebi organizuje vreme za pripreme i održavanje lekcija. Jedan od mitova koji prevladava kada je reč o online nastavi je taj da nastavnik mora biti dostupan 24 sata na dan i 7 dana u sedmici. Ovo ne samo da je nemoguće, nego ide protiv održivosti kvaliteta ovakvog oblika nastave.

Ukoliko nastavnici sami sebi ne znaju organizovati vreme u radu od kuće, to će se itekako odraziti na organizaciju u online lekcijama. Potrebno je imati plan. Rad od kuće je primamljiva zamka. Ona se brzo raskrinka kao takva uglavnom kada je prekasno; kada nastavnik padne u začarani krug nepreglednih priprema, materijala, foldera i datoteka, pa i u mogućnost sagorevanja usled nedovoljnog planiranja.

Moj je savet da nastavnici sami sebi odrede radno vrijeme. Ovo zahteva veliku samokontrolu, ali je na duže staze jedini način da se sve obaveze sustignu i da ne budu neupotrebljivi nakon dve nedelje ovakvog rada. Organizujte sebi foldere i učionice tako da vam je pregledno. Materijale za svaku lekciju nemojte stavljati na desktope, nego ih odmah pospremajte u foldere. Rad preko telefona je možda praktičan, ali bih preporučio da, ukoliko imate, koristite računar kako bi vaša organizacija bila na najvišem mogućem nivou.

Budite prisutni

Nakon što uspostavite svoj ritam i svoj raspored, budite prisutni! Ovo možda naizgled ide protiv ovoga što sam napisao u prethodnom savetu, ali se, ustvari, oslanja na njega. Kada ste tu, morate biti tu. Učenicima treba stvoriti osjećaj da ste konzistentni u svom radu. Iako oni ne znaju kako izgleda vaš plan, oni će instinktivno početi očekivati kada ćete im se javiti sa lekcijom i zadatkom. A, kada se to dogodi, morate biti u potpunosti prisutni.

Odvojite taj sat ili dva ili koliko god ste odlučili da posvetite ovom periodu da budete dostupni i da aktivno s učenicima radite. Ovo je možda i jedan od najvažnijih faktora online nastave. Učenici moraju osetiti da ste mentalno prisutni i da su vam oni u tom trenutku glavna okupacija. Ukoliko ovo uspete, rezultati će biti vidljivi i u njihovoj angažiranosti na vašem predmetu.

Zadajte multimedijalni domaći zadatak

Niko ne voli domaći zadatak. Tačka. Ko kaže da voli, laže. Čoveku je apriori odbojna pomisao da radi nešto što mu neko drugi naredi. Naravno, svi ga, ipak, radimo, ali očekujemo za uzvrat neku kompenzaciju (platu, ocenu itd.).

U tradicionalnoj nastavi, domaći zadaci su ono što će učenici u svojim sveskama na narednom času doneti na uvid, i to je to. Kako bismo, međutim, povećali motivaciju kod učenika, dobra je praksa zadavati domaći zadatak koji će od učenika zahtevati kreativni rad. Ova vrsta rada se najbolje ogleda u njihovom korištenju različitih medijskih formi. Bila to prezentacija, video uradak, digitalna ilustracija ili nešto sasvim drugo, prevođenje onoga što su učenici učili na času u jednu drugu formu ne samo da im pomaže u usvajanju nastavnog sadržaja, nego ih podučava i drugim vještinama i kompetencijama prilikom same izrade svog sadržaja.

S obzirom na to da se online nastava odvija… online, bio bi itekako veliki propust ne iskoristiti multimedijalni oblik izrade domaćeg zadatka kao polazište učeničke angažovanosti. Ono što je, možda, teško ostvarivo s tehničkog aspekta u učionici, u virtualnoj učionici je prirodno stanje stvari. Učenici mogu u obliku videa, zvučnog zapisa, prezentacije, aplikacije, ilustracije, video igrice i drugih medija bez velike poteškoće prezentovati ono što su uradili. Bitno je samo da im mi skrenemo pažnju na tu mogućnost.

Piše: Ernad Osmić, IV osnovna škola, Brčko; Preuzeto sa Obrazovniportal.ba

Podelite sa prijateljima