facebook

Detalji strategije 2030 za reformu obrazovanja

Podelite sa prijateljima

Ne studiram jer nemam para. Ili, završio sam fakultet sa kojim ne mogu da se zaposlim. Koliko puta smo čuli, loš mi je profesor. Pa i onu rečenicu, ne mogu na poslu da napredujem jer nemam taj stepen obrazovanja.

Prema saznanjima „Blica“, završena je strategija 2030. koja donosi smernice za dalju reformu obrazovanja, ali i rešenja za ove životne i praktične probleme.

Strategija koja utvrđuje program rada do 2030. ovih dana ide na javnu raspravu. Donosi promene u vrednovanju kvaliteta rada i fakulteta i nastavnog kadra, jasne smernice kako se određuje koja su zanimanja Srbiji potrebna, način za veću povezanost kompanija i škola, ali i lakšu dostupnost fakulteta. Cilj nije samo unapređenje i povećan kvalitet obrazovanja, već i sasvim novi aspekt – pravednost visokog obrazovanja.

Prenosimo delove strategije 2030.

Uspešnost

Nastavni kadar

I do sada je bilo vrednovanja nastavnog kadra, ali strategija 2030 uvodi i nove elemente. Ubuduće vrednovanje kvaliteta rada profesora gledaće se i kroz podatke koliko se studenata zaposlilo po završetku studiranja u određenih visokoškolskim ustanova. Koliko se njih po završetku osnovnih studija usavršavalo, izabrano u više zvanje, pa i koliko je profesor imao studenata koji pokazuju izuzetne rezultate…

Među kriterijumima za dobrog profesora će biti i da li su poslodavci zadovoljni radom i znanjem njihovih studenata. Pratiće se put od predškolskog do perioda posle visokog obrazovanja. Tako će jedan od indikatora kvaliteta nastavnog i profesorskog kadra biti – koliko je celokupno stečeno obrazovanje njihovih đaka uspešno kroz potom postignutu karijeru.

Okarakterisan kao poseban cilj

„Unapređeni obuhvat i pravednost visokog obrazovanja“

To praktično znači povećanje procenta studenata niskog socioekonomskog statusa. Upravo će se pravednost i širina ostvarenosti obrazovanja u populaciji meriti po tome. Cilj povećanja broja studenata niskog socioekonomskog statusa ima niz planova, koji nisu svi finansijski. Osim obezbeđenja podsticajnih sredstava, što će biti ozvaničeno u pravilniku o finansijskoj podršci studentima, biće formiran i fond za stipendiranje. Strategijom se predviđaju i novi modeli učenja i doškolovavanja, poput uvođenja studija uz rad, kratkih programa obuke.

Raste procenat onih s visokim obrazovanjem

Strategija 2030. uzima u obzir broj studenata. Iako je broj studenata kao posledica negativnih demografskih trendova smanjen za oko 15 odsto u poslednjih osam godina, s druge strane, povećan je procenat populacije s visokim obrazovanjem. Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, obuhvat visokim obrazovanjem se povećao sa 48 odsto u 2015. na 54,7 odsto u 2019. godini, a kontinuirano raste i procenat populacije s visokim obrazovanjem – sa 18,7 odsto u 2015. na 20,4 odsto u 2019. godini.

Targetirane akcije

Obazovanje odraslih

Iako ima pomaka u dostupnosti obrazovanja odraslih, potrebno je i dalje raditi na njegovom širenju. Anketa o obrazovanju odraslih pokazuje da je Srbija daleko od proseka EU – stopa učešća odraslih u nekom obliku formalnog ili neformalnog obrazovanja ili obuka, na nacionalnom nivou iznosila je 19,8 odsto, ali je i znatno niža od proseka zemalja članica Evropske unije koji je iznosio 45,2 odsto.

Strategija predviđa dalje pravce razvoja obrazovanja odraslih – kroz ciljane akcije, povećanje ponude obuka koje odgovaraju na različite potrebe odraslih, naročito kroz kratke kurseve na visokoškolskim ustanovama i učenje na daljinu. Utvrđeno je da ih nema dovoljno ili ne odgovaraju tržištu rada. Strategija preporučuje da se otklone sve formalne prepreke za priznavanje kvalifikacije, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, kako bi se povećao broj korisnika.

U domenu efikasnosti, potrebno je povećati ponudu provajdera koji odgovaraju na različite potrebe odraslih, usvojiti modele finansiranja kako bi obrazovanje odraslih bilo dostupno svima i uspostaviti jedinstvenu bazu, odnosno registar dostupnih obuka i institucija u obrazovanju odraslih.

Relevantnost obrazovanja

Na nacionalnom i međunarodnom nivou

Provera ostvarenosti ovog cilja gledaće se kroz povećanje procenta studenata koji pohađaju studijske programe u oblastima koji se traže na tržištu rada i koji su neophodni za razvoj države. Takođe i kroz povećanje broja studenata koji su upisali studijske programe na stranim jezicima (uživo i onlajn), ali i povećanje broja stranih studenata na programima s međunarodnom akreditacijom. Grupa formirana u okviru Saveta za strateške reforme trenutno radi na merama koje treba da podstaknu saradnju fakulteta s poslodavcima, privrednim i javnim sektorom. Kada je reč o internacionalizaciji, Ministarstvo prosvete mora da pruža podršku fakultetima u studijskim programima na stranim jezicima na svim nivoima studija. Obezbeđivaće se finansijska sredstava za razvoj onlajn najtraženijih studijskih programa na stranom jeziku, a akcenat će biti i na promovisanju studijskih programa koji su akreditovani za izvođenje na stranom jeziku. Jedan od ciljeva je vraćanje stranih studenata na domaće fakultete. Takođe, biće izrađen zvanični onlajn kurs za učenje srpskog jezika za strane studente.

Izvor: Blic; Foto: TANJUG/ TARA RADOVANOVIC/nr

Podelite sa prijateljima