Majka jedne devojčice sa autizmom osetila je potrebu da se u jednoj Facebook grupi obrati ostalim članovima predstavljajući svoje iskustvo i probleme sa kojima se susreće u obrazovanju svog deteta sa autizmom.
Kako smatramo da je ova tema veoma značajna, prenosimo objavu u celini:
„Moram da obavestim sve na ovoj grupi da sam zaključila da mi specijalna škola Milan Petrović za moju ćerku sa autizmom uopšte nije potrebna. Evo zašto:
1. Kad god sam trazila podršku preko interresorne komisije, uvek to sve dobijem na papiru, a u praksi na kašičicu. Toliko dobijaju para i donacija, a kad mom djetetu treba logoped i defektolog, ja treba da ga plaćam privatno. Iskreno evo dali su mi jednom nedjeljno čas logopeda i defektologa i baš su ,,darežljivi“. To nema veze sa osobama koji dolaze u redovne škole i vrtiće kao podrška koja je i više nego minimalna za taj novac koji se dobija kroz budžet i donacije. Ne bi ni toga bilo da nisam zatražila podršku privatnog logopeda u državnom vrticu kad je Dragana bila u vrtiću. I sad ću to tražim ako treba, ne zato što sam nezadovoljna ovim kadrom iz Milan Petrović škole, nego zato što sam nezadovoljna količinom podrške koju kao škola ne pružaju.
2. Lični pratilac. Ova škola je uzela uslugu lični pratilac da radi. Ove godine će dobijati mesecno bruto 48.513 din po detetu, a u praksi u prosjeku zakinu bar četiri plate godišnje pratiocima koji rade za satnicu od 201dinar i bez ugovora da su u radnom odnosu. To je svakako skuplje nego da imaju ugovor da su u radnom odnosu jer je porez na dohodak veći kad je ugovor o delu. Takodje, prijava i odjava sa zdravstvenog osiguranja je katastrofalna…ne zna se ni kad je neko prijavljen ni kad je odjavljen jer daju ugovor o delu. Mada do 2019. čak nisu bili uplaćivani ni doprinosi za lične pratioce. Ali je valjda to promenjeno nakon što je jedan lični pratilac tužio grad i CSR.
3. Pedagoški asistenti. Ova specijalna škola Milan Petrović uopšte ne radi na ovoj usluzi iz obrazovanja A znaju da većina ličnih pratilaca u praksi radi posao pedagoskog asistenta.
4. Moja ćerka je upisana i u Muzičku školu. Tamo ima troje dece sa autizmom i troje sa oštećenim vidom. Ne šalju u Muzičku školu podršku pod izgovorom da nije obavezna.
5. Uporni su Milan Petrović još uvek u tome da je deci sa invaliditetom najbolje u specijalnoj školi. Ništa ne rade na razvoju servisne podrške ka vrtićima i drugim školama. Na taj način bi se moglo dosta mladih ljudi zaposliti kao logopedi i defektolozi budući da je sve više dece sa invaliditetom u redovnim školama i vrtićima.
Eto toliko. A šta su moji predlozi kad je specijalna škola Milan Petrović u pitanju i generalno servisna podrška na osnovu mišljenja interresorne komisije u Novom Sadu:
1. Raditi na većem obimu usluga logoped i defektolog. Ako ih nema navodno dovoljno u Milan Petrović školi, pa uvek ih ima u privatnom sektoru. Pa uključiti i privatni sektor u podršku. Kao sto se subvencionisu privatni vrtići, ne vidim razlog da ne mogu i logopedi i defektolozi. Inače ih mnogi roditelji plaćaju privatno, pa bi eto se tako podržalo i pružanje podrške deci i zapošljavanje kadra koji je deci potreban.
2. Lični pratilac. Ponuditi i drugim pruzaocima usluge isti novac po djetetu. Pa neka roditelj odabere pružaoca usluge za novac deteta. Evo ja hoću da doplatim mesecno pratiocu da ima ugovor o radu koji je jeftiniji od ugovora o delu, ali mi to ne dozvoljava pravna služba u Milan Petrović, a znam da se tako nešto radi u nekim drugim opštinama. Pa ko neće da doplati pratioca neka mu pratilac ima ugovor o delu. A svima osmočasovno radno vreme bez obzira da li je roditelj zaposlen. Takođe bi bilo korisno razdvojiti usluge lični pratilac od pedagoškog asistenta u dogledno vreme oko čega se ne trudi praktično niko od birokratije u prosveti.
3. Napraviti u MP razvojno savetovaliste za decu. Imaju i prostor i kadar. I da se tamo lepo može otići sa zdravstvenom knjizicom bez interresorne komisije. A ne samo ako djetetu to odobri interresorna komisija. Isto tako i podrška logopeda i defektologa u redovnim školama treba da bude za svu decu, a ne samo za onu koja na papiru imaju dijagnoze.
4. Usluga pedagoški asistent. Da li se uopšte misli na zapošljavanje mladih obrazovanih ljudi i na podršku deci ili je bitan samo lični interes?
Nije meni cilj da samo kritikujem. Najlakše je kritikovati. Ja sam tu i da se problemi rješavaju. Ako školu Milan Petrović ne vidim kao partnera i podršku mojoj ćerki sa autizmom, onda mi ni ne treba. Ali za novac mog djeteta neću da mi pričaju prazne priče i uzimaju ga za nerad. Nije ovo ništa protiv ljudi koji dolaze u škole i vrtiće iz Milan Petrović škole. Ovo je protiv onih koji sprečavaju bolju podršku deci sa invaliditetom u Novom Sadu za novac iz budžeta na raznim nivoima . Posebno mi nije jasno gde se troše te silne donacije koje specijalna škola dobija i koliko od tih para procentualno zaista završi kod dece .
Ja nemam nameru da plaćam privatno čas 1.500 din kod logopeda i defektologa. Ako neko zna gde ima to jeftinije, neka mi kaže.
Pitala sam i osobe koje dolaze kao podrška iz Milan Petrović škole da im doplatim za još jedan čas privatno, ali mi kažu da to ne smeju.
Ne razumem zašto ne smeju i nemam odgovor na to pitanje. To nije do njih. Ja to znam. Ali do koga je onda?
Mene baš zanima stav roditelja koji imaju decu sa invaliditetom i čija deca pohadjaju redovne škole, kakve imaju koristi od specijalnih škola i da li imaju podršku od njih? Ja jesam za saradnju sa specijalnom školom. Ali ako neće da dolaze u redovne škole i vrtiće, pa uvek je tu privatni sektor koji će da za novac iz budžeta dotrči u vrtiće i škole…
Volela bih da čujem i stav kolega koji rade u redovnim skolama i vrtićima, a imaju decu sa invaliditetom, kakvu imaju podršku od specijalnih škola i kako to funkcionise.
Takodje me zanima i stav onih kolega koji rade u specijalnim školama koliko imaju kadra koji radi kao servisna podrška u redovnim školama i vrtićima i kako to funkcionise.
Evo vidite kako to (ne) funkcionise u Novom Sadu. Logoped i defektolog jesu stručni saradnici. I kao takvi treba da budu dostupni svakom djetetu kome su potrebni u svakoj školi . Ja ih imam, ali se stalno prepiremo oko termina. I to nema veze sa logopedima i defektolozima iz specijalne škole koji rade sa Draganom. Njihova uloga nije da budu nastavni kadar, nego stručni saradnici. A i lični pratilac mi u praksi radi više posao pedagoskog asistenta kojeg nemamo u praksi, a imamo u zakonskoj regulativi.
A zbog podrške vršnjaka i stimulativnog okruženja, specijalna škola ne dolazi u obzir! Dragana je toliko toga naučila od vršnjaka!
Hvala unapred na odgovorima.“
