facebook
Koje su karakteristike razvoja visoko senzitivne dece?

Koje su karakteristike razvoja visoko senzitivne dece?

Podelite sa prijateljima

Autor: Slađana Božilović, diplomirani psiholog

Primetili ste da vaše dete ne voli nagle promene, izbegava bučna mesta, ne prijaju mu gužve. Kada je muzika jaka pokriva uši ručicama, smeta mu jako svetlo, često se žali da ga pecka vuneni džemper ili mu smetaju etikete na odeći. Nije baš naročito oduševljeno kada treba ići na rođendane i proslave. Više mu prija samoća, tišina i boravak u prirodi. Radije se igra samo nego sa vršnjacima. Kada ga kritikujete ili grdite reguje burno – plačem, besom.  Ponekada vam postavlja neobična i za njegov uzrast preozbijna pitanja, tipa  – šta je smisao života ? Primetili ste da odlično zapaža detalje, uvek primeti kada recimo kupite novi komad odeće. I vro je ematično i saosećajno, lako primeti i uživi se u emocije drugih ljudi ili dece.

Često od rođaka, priljatelja, vaspitača, učitelja čujete da opusuju vaše dete kao pametno, mudro, dobro, poslušno, radoznalo, kreativno, ali i kao tiho, povučeno, nesigurno, plašljivo, zahtevno, razmaženo.

Da li ste u svim ovim rečenicama, ili u većini njih prepoznali ponašanje svog deteta ? Ako jeste, onda ste vi roditelj visoko senzitivnog deteta. I nemate razloga za brigu, naprotiv. Ako rastu i vaspitavaju se u skladu sa svojom nežnom prirodom, ova deca su pravi dar za svoje roditelje, ali i društvo u celini.

Ali ko su ustvari visoko senzitivna deca ? Po čemu se to razlikuju od druge dece i koje su specifičnosti u njihovom razvoju ?

Visoko senzitivna deca su deca koja imaju osetljiviji i reaktivniji nervni sistem.

Visoko senzitivna deca su deca koja imaju osetljiviji i reaktivniji nervni sistem.

To znači da su osetljivilji na stimuluse, imaju osetljivilja čula i lako zapažaju sve nijanse promena na telesnom i emotivnom nivou, kako kod sebe samih, tako i u svom okruženju.  Zato su senzitivci osetljiviji na bol, toplotu i hladnoću, buku, mirise i ukuse. Uz to vrlo su osećajni, ematični i lako prepoznaju i uživljavaju se u emotivna stanja drugihj ljudi. Zbog razvijenije desne hemisfere mozga, vrlo su kreativni, maštoviti, intuitivni.

Zbog svoje prirode, visoko senzitivna deca se teže privikavaju na promene, treba im više vremena da se uklope u novu sredinu ili društvo. Lako mogu da budu preplavljena spoljnim dražima i tada postaju nervozna, plačjiva, nesigurna. Sve ovo može učiniti da vaspitanje i odgoj vioko senzitivnog deteta predstavlja poseban izazov za roditelje.

Zato je važno znati sledeće:

Visoka senzitivnost nije slobodna volja vašeg deteta, nije proizvod njegovog hira ili razmaženosti, niti lošeg vaspitanja. Takođe, visoka senzitivnost nije bolest, dijagnoza niti stanje. Ne može niti treba da se leči, menja, ispravlja.

Visoka senzitivnost je biološka datost, najčešće nasledno određena i predstavlja urođen skup temerament osobina. Jasno je, visoka senzitivnost ne može da se nauči ili „oduči“ tokom života, ona je deo naše prirode i naša nepromenjiva genetska odlika kao boja kože ili očiju.

Vioko senzitivna deca odrastaju u visoko senzitivne ljude.

Istraživanja pokazuju da je svako 5 dete visoko senzitivo, odnosno da 20 % svetske populacije čine visoko senzitivne osobe. Ono što je zajedničko za sve senzitivce jesu sledeće četri važne odlike:

  • Dubina procesuiranja informacija – sve informacije prerađuju na dubljem neurološkom nivou
  • Visoka čulna senzitivnost – preplavljenost dražima
  • Povećana emocionalna reaktivnost – izražena ematija za druge
  • Razvijena svesnost – lako opažanje detalja i najmanjih promena u sebi i okruženju

Pored ovih zajedničkih odlika, visoko senzitivna deca i odrasli se međusobno razlikuju po drugim osobinama.  Tako,  jedni mogu da budu aktivni, zahtevni, i na neki način „naporni“ za vaspitanje. Drugi su pak, mirni, tihi, povučeni i „laki“ za svoje roditelje.

Među visoko senzitivnom decom 70% je introvertnih, a 30% njih su ekstovertni. I često se može desiti da ekstrovertnost maskira visoku senzitivnost, tako da bude teže uočljiva za okolinu.

Mnogi roditelji, ali i šire okruženje, mogu imati predrasude prema visoko senzitivnoj deci, naglašavajući pritom samo jednu stranu njihove ličnosti, pa ih često opisuju kao stidljivu, povučenu, nesigurnu decu i treraju ih da budu „jači i otvoreniji“. Grdnja, prisila i kazne mogu da budu metode kojima okolina pokušava da promeni prirodu visoko senzitivnog deteta. Međutim, to može samo da ima štetne posledice po dete, koje ne može protiv svoje prirode i koje na kazne reguje još većim povlačenjem i nesigurnošću. Visoko senzitivna deca koja rastu u takvom okruženju vremenom grade negativnu sliku o sebi, razvijaju nisko samopoštovanje i kasnije u odraslom dobu su podložna anksioznim poremećajima, depresiji, socijalnim fobijama. Ukratko izrastaju u nesigurne i neostvarene ličnosti.

Zato je zadatak svakog roditelja, ali i šireg okruženja, da prepozna visoku senzitivnost kod dece i da im omogući da se razvijaju svojim tempom u okruženju koje razume i prihvata njihovu ličnost. Nagrade, pohvale, razumevanje i ohrabrivanje su za senzitivce od velikog značaja za njihov pravilni razvoj.

Iako ponekad povučeni i svoji, mali senzitivci su po pravilu vrlo inteligentna i nadarena deca, radoznala, kreativna i maštovita koja obične stvari vide na neobičan način, daljući genijalna i autentična rešenja. Zbog svojih osetljivijih čula i emotivne reaktivnosti, često među njima ima pravih malih umetničkih duša koje pokazuju veliku sklonost ka različitim vidovima umetnosti poput glume, muzike, književnosti, slikarstva, dizajna.

Takođe, visoko senzitivna deca su i veliki perfekcionisti i izuzetno su posvećeni svemu čime se bave, pa kao posledicu toga imamo dobar uspeh u školi, visoka akademska postignuća, naučne inovacije, vrhunska postignuća u umetnosti.

Sve ove njihove jake strane, interesovanja, želje i talente treba na vreme prepoznati i uz puno ljubavi i podrške dati im mogućnosti da se razviljaju, rastu i odrastaju u autentične, ostvarene i srećne visoko senzitivne ljude.

Zato visoko senzitivnu decu zovemo „deca orhideje“ jer iako im treba malo više vremena da “procvetaju“, kada se to desi lepota njihove prirode ukazuje da trud nije bio uzaludan.

Tekst napisalo bivše visoko senzitivno dete, a sadašnja visoko seznitivna osoba. 😊

DODATAK:

Ako želite da proverite da li ste mama ili tata visoko senzitivnog deteta, pogledajte i rešite test koji je osmislila Elejn Aron, vodeći svetski stručnjak na polju visoke senzitivnosti kod dece i odraslih,  (vidi knjigu “The highly sensitive child“). Test u stvar predstavlja statistički odabranu kombinaciju tvrdnji, sa ogromnog spiska koje je godinama sakupljala od roditelja visoko senzitivne dece. Ove tvrdnje na najbolji način identifikuju visoko senzitivnu decu.

Moje dete:

  1. se lako trgne.
  2. se žali kako ga grebe odeća, šavovi na čarapi ili etikete
  3. obično ne uživa u velikim iznenađenjima
  4. burno reaguje na kazne
  5. ponekad kao da mi “čita misli“
  6. ponekad kaže nešto što prevazilazi njegov uzrast
  7. lako registruje neobične mirise
  8. ima zreo smisao za humor
  9. je očigledno veoma intuitivno
  10. teško zaspi nakon uzbudljivog dana
  11. teško podnosi velike promene
  12. zahteva da se presvuče ukoliko je odeća mokra ili isprljana
  13. često postavlja pitanja
  14. je mali perfekcionista
  15. primećuje kada su ljudi u okolini neraspoloženi
  16. više voli mirne igre
  17. postavlja veoma zrela, ponekad provokativna pitanja
  18. je veoma osetljivo na bol
  19. ne voli bučna mesta
  20. dobro uočava sitnice/detalje (promenu slike na zidu, promenu na nekoj osobi)
  21. razmišlja o bezbednosti pre nego što se popne visoko
  22. daje najbolje o sebe kada u blizini nema nepoznatih ljudi
  23. je veoma osećajno

Ukoliko na više od 13 tvrdnji odgovorite sa DA ili UGLAVNOM DA, verovatnoća da je Vaše dete visoko senzitivno je velika. Elaine Aron kaže da je ponekad dovoljno da na samo dve tvrdnje odgovorite sa DA, DEFINITIVNO. Vaše dete bi i u tom slučaju moglo pripadati ovoj populaciji dece.


Podelite sa prijateljima