facebook

Privatni izdavači reagovali na stav SANU o udžbenicima – pitaju ko umanjuje njihov doprinos obrazovanju

Podelite sa prijateljima

Smatraju i da ih povezuje stvaranje kvalitetnih udžbenika i odgovornost, što, između ostalog, postižu angažovanjem najvećih autoriteta, bilo kao autora ili kao recenzenata.

„Ko i zašto tendenciozno umanjuje doprinos privatnih izdavača udžbenika u podizanju kvaliteta nastave i uporno iznosi neistine”, pitaju se u Udruženju izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije u saopštenju kojim su, posle deset dana, odgovorili na pitanja „Politike” o stavu kojim deo Srpske akademije nauka i umetnosti iskazuje zabrinutost za domaće tržište školskih knjiga.

Zbog sve češćih napada u medijima i polemike o tržištu udžbenika, „rđavih ocena Istorijskog odeljenja SANU i direktora UO Zavoda za udžbenike, kao i floskularnih izjava Aleksandra Kavčića na račun udžbenika koje objavljuju” kažu da iznose činjenice o izdavanju udžbenika i kvalitetu obrazovanja u Srbiji.

Udruženje postoji od 2004. godine i okuplja 15 izdavačkih kuća, od kojih većina posluje oko dve decenije i duže, čiji se udžbenici, tvrde, koriste u svim školama u zemlji. Smatraju da je ono što ih povezuje stvaranje kvalitetnih udžbenika i odgovornost prema kvalitetu obrazovanja, što, između ostalog, postižu angažovanjem iz svake oblasti najvećih autoriteta, bilo kao autora ili kao recenzenata. Ovi izdavači tvrde da se trude da sadržaji njihovih udžbenika budu izloženi na što zanimljiviji način, privlačan učenicima, a da istovremeno sadrže sve što je propisano. Oni podsećaju da je tržište udžbenika postepeno demonopolizovano od 2003. do 2011. godine u skladu sa pozitivnim iskustvima najrazvijenijih zemalja, a da je do tada zavod bio jedini izdavač pa se u vreme njegovog monopola najveći broj udžbenika, kažu, godinama nije menjao i, uz radne sveske, mnogo štampao u crno-beloj tehnici.

– Iste greške ponavljale su se decenijama u udžbenicima. Konkurencija na tržištu doprinela je boljem kvalitetu udžbenika svih izdavača, pa i samog zavoda. Neistina je da on jedini izdaje niskotiražne udžbenike. Član radne grupe za izradu aktuelnog Zakona o udžbenicima bio je i Milorad Marjanović, sadašnji v. d. direktora zavoda. Tim zakonom definisana je obaveza zavoda da formira Centar za niskotiražne udžbenike, koji bi se finansirao tako što bi svi privatni izdavači udžbenika izdvojili po dva odsto od svojih prihoda. Zavod nije na vreme ispunio tu obavezu i članovi udruženja su na sebe preuzeli objavljivanja niskotiražnih školskih knjiga i preveli više od 300 svojih udžbenika na jezike nacionalnih manjina. Pored toga prilagodili smo više od 1.000 izdanja svojih udžbenika za učenike sa posebnim potrebama – kažu privatni izdavači.

Tvrde da su nesumnjivo doprineli podizanju kvaliteta udžbenika i osavremenjavanju nastave. Navode da uporište u njihovim izdanjima imaju poslednje dve reforme nastavnih programa i da su u tome oko dve decenije partneri Ministarstva prosvete iz čega su, sem štampanih, proizašli i digitalni udžbenici i obrazovne platforme na koje su ponosni. Njihov značaj, napominju, video se u vanrednom stanju kada su ih svi članovi udruženja besplatno dali na korišćenje pomenuta digitalna izdanja i platforme.

– Godinama se u novinskim napisima navode neistiniti podaci o vrednosti tržišta udžbenika. Ona se predstavlja višestruko većom nego što je to zaista jeste. Iz zvaničnih bilansa lako se može ustanoviti stvarni prihod i uočiti da ukupan godišnji prihod svih privatnih izdavača nije veći od 30 miliona evra. U odnosu na broj zaposlenih i angažovanih saradnika, ovaj iznos nikako ne bi smeo biti predstavljan senzacionalistički. Začuđeni smo činjenicom da medijske kuće ustupaju prostor osobama koje nisu dovoljno stručne da govore o kvalitetu udžbenika. Zbog toga se veliki deo javnosti dovodi u zabludu. Kako je moguće da neko ko smatra da je sposoban da kreira udžbenike koje će pokloniti svim učenicima kaže da su svi udžbenici isti? Kako je moguće da smatra da je stavljanje PDF varijante udžbenika na sajt dovoljan nastavni materijal? Ustupanje PDF-a roditeljima da ga samostalno odštampaju znatno će ih više koštati od kupovine novog udžbenika, jer je cena digitalne štampe pojedinačnog primerka znatno veća od cene udžbenika. Ili taj neko misli da će deca učiti iz crno-belih kopija, što bi u današnje doba estetike i afirmativnosti bilo skaradno, a pri tome i pogubno za učenikovo poimanje gradiva – tvrdi u saopštenju 15 najzastupljenijih izdavača kod nas.

Oni zato ističu neophodnost društvene odgovornosti svih koji na nedovoljno odgovoran način pristupaju temi udžbenika, „kako onih koji daju izjave bez iscrpnih analiza i stručnog znanja, tako i novinara koji takvim osobama ustupaju medijski prostor”.

Na kraju kažu da na osnovu „činjenica koje su naveli”, postavljaju naredna pitanja: Zašto se tendenciozno umanjuje doprinos privatnih izdavača obrazovnom procesu, kada je on neupitan? Zbog čega se neprestano iznose neistine o vrednosti tržišta udžbenika? Da li neko razmišlja koliki broj visokostručnih i obrazovanih ljudi zapošljavaju ili angažuju privatni izdavači? Da li je cilj odreći se kvalitetnih izdanja privatnih izdavača kako bi se vratio monopol državnom izdavaču i svi problemi koje bi takav postupak sa sobom nosio? Da li neko oseća odgovornost što se na senzacionalistički način pristupa jednoj od najznačajnijih tema svakog društva – obrazovanju i udžbenicima?

Udruženje je izbeglo da prokomentariše stav SANU da nacionalni izdavači treba da budu nosioci obrazovanja đaka jedne zemlje, kao i da odgovori na pitanje treba li Srbiji 15 bukvara? Iz svega se nekako nameće zaključak da su sve pomenute strane usaglašene oko bitnosti teme, pa da je „Politika” u pravu što je o ovome pokrenula javnu polemiku. A da prozvanim medijima i nije preostalo ništa drugo nego da prikažu sve izvore koje smatraju relevantnim dok savremeni i digitalizovani privatni izdavači deset dana usaglašavaju svoj stav, uprkos činjenici da im se besplatno nudi medijski prostor. Bar oni znaju koliko se skupo naplaćuje štampana reč.

Izvor: Politika; Foto: Unsplash

Podelite sa prijateljima