Radite li po udžbeniku ili po NPP-u?

Tekst je preuzet sa https://celozivotnoucenje.blogspot.com/ i predstavlja stav autora.

Na društvenim mrežama se među nastavnicima povela diskusija da li nastavnik iz predmeta Engleski jezik u 2. razredu osnovne škole u Srbiji može da oceni učenika nižom ocenom jer učenik ne demonstrira da zna kako se pišu reči na engleskom. Problem je što pisanje i čitanje nisu predviđeni NPP-om za ovaj razred.

Jedan broj nastavnika smatra da „od viška glava ne boli“ i da bi svaki nastavnik trebalo da ocenjuje u skladu sa svojim idejama o onome što je bitno. Očigledno je da jedan broj nastavnika ne razlikuje obrazovanje u formalnom, neformalnom i informalnom kontekstu. Da ne dužim, škole i nastavnici za koje je nadležno relevantno ministarstvo dužni su da se pridržavaju glavnog dokumenta na kom se temelji nastava u školi, a to je Nastavni plan i program (NPP). Sasvim je druga priča da li je NPP kvalitetno napisan. Logično je i poželjno izložiti učenike znanjima i veštinama koje ne predviđa NPP, ali samo na korist a ne na štetu učenika i njihovog uspeha. U neformalnom (npr. kursevi jezika) i informalnom (samostalno učenje) obrazovanju, naravno, moguće je raditi drugačije od škola u formalnom obrazovanju.

„Glavni dokumenti na kojima se temelji nastava u formalnom obrazovanju su Nastavni plan i Nastavni program. Njima se određuju sadržaji, ciljevi, ishodi i vremenski okviri za realizaciju obrazovanja.“

Ipak, čini se da mnogi nastavnici koji rade u formalnom obrazovanju nisu svesni da je NPP osnovni školski dokument A NE UDŽBENIK. Ovo je posebno važno za nastavu stranih jezika, za koju se često koriste strani udžbenici i čiji se sadržaj ne poklapa u potpunosti sa zahtevima NPP-a za određeni razred.  Na primer, NPP za predmet ENGLESKI JEZIK za prvi i drugi razred osnovne škole u Srbiji (treći razred u Republici Srpskoj) izričito nalaže da se nastava fokusira na razvijanje veština govora i slušanja. Mnogi nastavnici uvode pisanje i čitanje, što nije problem ukoliko učenici imaju odlično razvijene veštine govora i slušanja za taj uzrast. U praksi se, pak, češće dešava da učenici nisu savladili osnove ove dve veštine a nastavnik traći dragoceno vreme na času tražeći od učenika da prepisuju reči sa table ili iz knjige. Ponekad se ide i u krajnost, pa se to što učenik ne zna kako se neka reč piše na engleskom u 2. razredu osnovne kažnjava nižom ocenom i tako se ovi učenici stavljaju u neravnopravni položaj u odnosu na učenike drugih nastavnika koji rade po propisima.

Ovo bi oni koji obučavaju nastavnike morali da imaju na umu!