Univerzitetski profesor u penziji dr Dragoljub Petrović – Udžbenik se ne bira kao kupus na pijaci

Univerzitetski profesor u penziji dr Dragoljub Petrović, lingvista, apeluje da se Zavodu za udžbenike ponovo povere poslovi za koje je i osnovan.

I pored najavljenog brzog izricanja stava o apelu dela Srpske akademije nauka i umetnosti da država podupre Zavod za udžbenike kako se ne bi survao u nepovrat s ruba propasti kome se približava, donese novi zakon o školskim knjigama, ali i pomenutom javnom preduzeću, Udruženje izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije deset dana se ne oglašava. Sem predstavnika zavoda, na apel SANU zasad je odreagovao samo jedan od 15 najzastupljenijih školskih izdavača iz pomenutog udruženja – Izdavačka kuća „Eduka”. Njihov stav smo na našim stranicama preneli prethodne sedmice, a najupečatljivije je ostalo upozorenje „na mogućnost da se inostrana dominacija na tržištu zameni domaćom”.

Upravo na tu suštinu „Edukinog” stava odreagovao je jedan od najpoznatijih ovdašnjih lingvista, srbista i slavista, univerzitetski profesor u penziji dr Dragoljub Petrović, nadaleko čuveno ime u naučnim krugovima, koji je i 1964. postao prvi magistar na Univerzitetu u Novom Sadu. Kasnije je na njemu bio šef Katedre za srpski jezik Filozofskog fakulteta kao i direktor tamošnjeg Instituta za južnoslovenske jezike.

Profesor Petrović ističe da je SANU apelovao da se zavodu ponovo povere poslovi za koje je i osnovan i koje je decenijama obavljao, a za „Eduku” navodi da je „jedan od onih izdavača koji je, uz ’Klet’ i druge strane firme, okupirao srpsko udžbeničko tržište”. Profesor upozorava da pomenuti izdavač izgleda nije obavešten o najprostijim činjenicama na kojima je zasnovano funkcionisanje svake suverene države i naglašava da se na najvišu državnu brigu za vojsku, policiju, prosvetu i zdravstvo ne može gledati kao na „monopol”, nego kao na brigu o budućnosti zemlje i nacije.

– Može li „Eduka” zamisliti da će Engleska ili Nemačka, recimo, dozvoliti da njihovom vojskom komanduje neki srpski ili arbanaški kaplar? Ili da im neki sličan majstor uređuje sistem unutrašnje državne zaštite? Na isti način mora se gledati i na zdravstvo i školstvo i eto prilike da „Eduka” odgovori i na još dva pitanja: Zašto nema „izdavačke gužve” u zdravstvu i zašto se strani izdavači ne otimaju i za ona niskotiražna izdanja nego ih velikodušno ostavljaju zavodu? Nije ovde u pitanju izdavački monopol nego državni razlog: država koja nije spremna da brine o stubovima na kojima počiva odriče se brige o svojoj budućnosti. Udžbenik se ne može birati kao kiseli kupus na pijaci, ili cigarete u kiosku na uglu. On mora biti jedan, i najbolji i obavezan. I to mora garantovati država, a njoj Zavod za udžbenike, kao što joj za vojsku garantuje Generalštab. „Klet” i njegovih 77 „licenciranih kompanjona” o takvim garancijama nikad nisu ni mislili: njih je zanimao jedino profit. A ako „Eduka” procenjuje da priprema najbolje udžbenike, poverovaćemo kad na njima vidimo pečat zavoda – mišljenja je, u poslednje dve decenije, najistaknutijih srpski dijalektolog.

Profesor Petrović je član nekoliko naučnih komisija pri Međunarodnom komitetu slavista, ali i u SANU, stalni je član saradnik Matice srpske i, u više mandata, deo njenog upravnog odbora. Ovaj srpski lingvista smatra da mora postojati samo po jedan udžbenik za svaki predmet i za svaki razred, a nikako 286 udžbenika samo za prvi i peti razred osnovne škole.

– Tamo gde se ostavlja mogućnost izbora utemeljuje se i mogućnost korupcije, pri čemu su stranci srpsko školstvo mnogo temeljitije korumpirali nego što su ga unapredili – izričit je Dragoljub Petrović.

A na kraju za „Eduku”, kaže, ima još jedno pitanje: – Zašto su Rumunija i Mađarska, iako članice Evropske unije, odbile da prihvate „Kletove” udžbenike i tako mu „potkresale” ambicije da uređuje njihovo školstvo?

Izvor: politika.rs; Foto: Wikipedija